01.05.2016

Željko Vasović, član Gradske muzike Budva - Potrebni su nam mlađi naraštaji

Ovog ljeta navršava se 110 godina postojanja Gradske muzike Budva. Tim povodom planiran je bogat kulturno-umjetnički program, koji će činiti koncerti, defile orkestara, svečana akademija i izložba starih fotografija. Najavljeno je gostovanje orkestara iz drugih crnogorskih gradova.

 

Pripremili:

Sara Savić

Miloš Boreta

Jovana Jagetić

 

Gradska muzika Budve osnovana je davne 1908. godine, kada je grupa od 12 mladića u mornarskim uniformama, prvi put prošetala ulicama grada svirajući na limenim instrumentima. Njen kontinuitet biva prekinut samo za vrijeme svjetskih ratova. Nakon drugog svjetskog ovo društvo broji čak 40 članova, kada im se prvi put pridružiju i ženski članovi. Muzika je vremenom postala neizostavan pratilac svih pučkih i gastronomskih manifestacija, od Budvanskog karnevala, Brodet festa, Petrovačke noći i Dana širuna.

Česti su gosti na inostranim manifestacijama, kada putuju i na jedan od najljepših načina predstavljaju svoj grad i državu. Jedino što im fali su mlađi naraštaji.

 

 

Saksofonista Željko Vasović iz Budve, više od trideset godina svira za Muziku. Za časopis „Krug mladih“ kaže da je privilegija biti član orkestra, te da se nada da će uskoro biti više mlađih članova.

 

Kako planirate da proslavite jubilej?

 

Sa orkestrima iz drugih gradova prodefilovaćemo gradskim ulicama do Starog grada, gdje ćemo izvesti više pojedinačnih i zajedničkih koncerata. Na svečanoj akademiji uručićemo zahvalnice starim muzičarima i ljudima koji su pomogli naše društvo. Planirana je i izložba starih fotografija Muzike, jer se kroz njenu istoriju prožima i istorija Budve.

 

Kada ste počeli da svirate za Gradsku muziku?

 

Odrastao sa u Starom gradu noseći u sebi tradiciju starogradske muzike. Često sam ih pratio, bili su mi zanimljivi. Škola Gradske muzike počinje sa radom 1983.godine kada nas pokojni kapelnik Ljubo Urban obučava sviranju. Bilo nas je tridesetak, podijeljenih po potrebama Muzike. To je bilo interesantno, nijesi mogao da biraš koji ćeš instrument da sviraš. Svi smo to ipak, rado prihvatili. Nakon godinu dana imali smo prvi nastup. I eto nas i danas tu, više od 30 godina. U početku sam svirao es klarinet, ali sam kasnije samoinicijativno naučio da sviram. 

 

 

 

 

 

 

Sjećate li se svojih prvih nastupa?

 

Prve nastupe je pratila velika trema, morali smo da slušamo starije kolege, nijesmo smjeli sami nigdje da se odvajamo,..Danas je to već rutina. Nekad je Gradska muzika bila prisutna na svim manifestacijama: Štafeta mladosti, Jubilej grada, 1. maj, 29. Novembar, otvaranje ambulantne i Auto-moto društva. Repertoar je bio sačinjen uglavnom od partizanskih pjesama, himne, klasične muzike...

 

Kakav je današnji repertoar Gradske muzike?

 

Nekada je uglavnom izvođena klasična muzika. Danas je repertoar raznovrsniji, sada su popularne rok obrade za orkestre, filmska muzika, tradicionalne melodije, polke, valceri...

 

 

 

 

Imate li vodju orkestra?

 

Bez vođe ne možemo da funkcionišemo. Od kada sam u Gradskoj muzici bilo ih je pet. Sadašnji vođa orkesta je dirigent, profesor Momir Petričević, profesor trube u „Školi za osnovno muzičko obrazovanje“. On je zadužen za umjetnički dio programa, određuje repertoar, kad se svira piano forte, kad tiho. Bez dirigenta tj. vođe rad orkestra nema smisla.

 

Koja su Vaša najdraža iskustva vezana za Gradsku muziku?

 

Najljepša iskustva vezana su za putovanja, druženje i obilazak evropskih gradova. Obišli smo čitavu Evropu gostujući na karnevalima. Nedavno smo sa Gradskom muzikom Kotora gostovali na karnevalu u Nici. Svirali smo čak u Sankt Peterburgu, za državni praznik Rusije.

 

Ko su najbitnije ličnosti koje su obilježile Gradsku muziku? Da li ste za nekoga posebno vezani?

 

Najviše sam zahvalan nekadašnjem kapelniku gradske muzike, pokojnom Ljubi Urbanu koji je izveo najbolje generacije i ostavio neizbrisiv trag u istoriji našeg društva. Urban je bio posvećen Gradskoj muzici, koja je bila njegov život. Tome u prilog govori i to da je punih tridesettri godine predvodio naš orkestar.

Takođe bih izdvojio pokojnog Mira Ivanovića koji je dugo bio član Gradske muzike. Kada smo počinjali da sviramo, bio nam kao otac, pomagao nam je pojedinačno, a bio je značajan i za čitav orkestar. Miro je mnogo doprinio Muzici, u vrijeme kada je bio sa nama najviše smo napredovali.

 

Nedavno ste govorili na događaju koji je posvećen sjećanju na muzičara, džez trubača Mima Mitrovića. Da li je Mimo bio angažovan u Gradskoj muzici i kakav ste imali odnos?

 

Tu ste me „pogodili u srce“. Mimo je veoma značajan muzičar za naš grad, možda čak i najznačajniji. Počeo je da svira u našem gradskom orkestru, gdje se ujedno i rađa njegova ljubav prema muzici i džez trubi. Kasnije je postao jedan on značajnijih džez muzičara Balkana. Mimo je primjer da oni koji počinju da sviraju kod nas, mogu da dosegnu velike muzičke domete. 

Sa Mimom sam bio u dobrim odnosima, bio nam je većini mentor. Pomagao, pričao o muzici, djelovao na nas inspirativno. Bio je sugestivna ličnost, mirna i staložena, neko koga se rado sjećam i još radije govorim o njemu.

 

Da li su Vam neophodni mlađi članovi orkestra?

 

Uvijek su nam potrebni mlađi članovi, za svakog ima prostora. Što veći orkestar tim bolje. Trenutno imamo dvadeset aktivnih članova.

 

Kako mladi mogu Vam se pridruže?

 

Vrlo lako. Jedino što treba je da imaju volju i da dodju kod nas. Odmah su primljeni i dobrodošli. Ne samo mladi već i stari.

Ako želiš da naučiš više o novinarstvu

Prijavi se za učešće u radionici

Kontakt