13.03.2020

Ivona Medigović: Majka

Tad',
Kad' bih da u beskraj nečujno vrisnem,
Da sve sa duše u nebo prospem,
Al' mi se grlo od jada stisne.
Kad' mi dušu umor stigne,
Tad' je ona tu,
Da me sa dna digne.

 

Tad'
Kad' mi se strah pod kožu uvuče,
Probude slutnje koje dušu muče,
I sve što vidim bude mrak;
Kada mi treba neko jak,
Tad' ona bude tu za mene,
Otjera mrak i njegove sjene.
Spasi me od same sebe,
Dušu mi sačuva da ne ozebe.

 

Tad'
Kad' želim biti jaka k'o stijena,
Čvrsta k'o čelik,
Borbena,
Snagu mi podari ruka njena.
Njen lik i glas,
Za me' uvijek budu spas.
Heroji iz priča o kojima znamo,
Pored nje izgledaju tako malo,
Jer ona više od heroja je
U životu stvarnom.

 

Tad'
Kad' bićem mi se prostre zima,
Srce i ramena okuju
Tegovi od kamena,
Zasuze oči,
A nije prašina.
Kad mislim da ništa neću moći,
Tad' uz mene bude ta žena;
Nježna, hrabra, stamena.
Biće ugrije ljubav njena,
Kao magijom skine teret
Sa srca i ramena,
Obriše oči suzne,
I sve bude u redu,
Kad' u zagrljaj uzme.

 

Tad' znam da odnekud,
Poslata mi je ona,
Da bude,
Vjera, ljubav, snaga,
K'o ikona.
Nečega većeg,
Djelo je ona.
Sunce, zemlja, vazduh,
Hleb i voda,
Bjekstvo od lošeg,
sloboda,
Spas, utočište,
Nojeva barka,
Sve u jedno stane,
Majka.

 

Ako želiš da naučiš više o novinarstvu

Prijavi se za učešće u radionici

Kontakt