09.03.2019

Nada Božović: Boravak kraj telefona, tablet računara ili televizora poguban je za psiho-fizički razvoj djeteta

“Danas se deca osamljuju, druže se u virtuelnom svetu, a sve manje su na otvorenom, sve se manje posećuju, sve je manje živog kontakta sa drugima. Posledično, danas je sve više onih sa nisko razvijenom socijalnim veštinama . Doba je egocentrika, doba je virtuelnog detinjstva i ekranizovanog deteta. To se mora promeniti, da bi mi, kao čovečanstvo išli napred”, kaže za Krug mladih Nada Božović, psihološkinja PPU “Moj svijet”.

 

 

Pripremila:Jovana Jagetić

Ona poručuje da odrasli imaju na umu da djeca uče po modelu, odnosno da ukoliko provode vrijeme sa djecom tako što gledaju u telefon a ne u njih, i oni će to isto raditi!

 

Kako mobilni telefoni utiču na psiho-fizički razvoj djeteta?


Ako uzmemo u obzir da do druge godine mozak deteta utrostruči svoju veličinu, da je njegov razvoj direktno uslovljen podsticajima iz okruženja, kao i to da provođenje vremena na internetu nikako ne doprinosi razvoju, možemo zaključiti da je boravak kraj telefona, tablet računara ili televizora poguban za psiho-fizički razvoj deteta.


Stav stručne javnosti, koji se bavi dečijim razvojem, je takav da se izlaganje deteta do druge godine života izjednačava sa psihološkim nasiljem po štetnosti koje ono ima na fizički, kognitivni i emocionalni razvoj.


Tek posle treće godine određeni sadržaji im se mogu prikazivati i to maksimum sat vremena dnevno.


Internet ima puno dobrih strana, ali na žalost, često se zloupotrebljava. Kao rezultat zloupotrebe imamo generacije dece do pet godina sa poremećajima iz autističnog spektra, disfazije, disgrafije, poremećajem pažnje, decu koja ne mogu da kontrolišu bes, i sa nisko razvijenim socijalnim, emocionalnim i kognitivnim sposobnostima. Starija deca, u pubertetu, imaju problem sa gojaznošću, poteškoće sa spavanjem, agresivnošću i zavisničkim oblicima ponašanja.


Svjesni smo da ne možemo bez telefona u 21.vijeku, ali kako postaviti granice, posebno djeci?


Deca treba da posmatraju internet, mobilne telefone, tablet računare i bilo koja multimedijalna sredstva kao vrstu igre, a mi treba da se potrudimo da ta igra bude edukativna.


Takođe, ne treba se deci davati telefon u prilikama kada želimo da popune svoje slobodno vreme. Neka se deca nauče boravku u slobodnom vremenu. Tada ostvaruju kontakt sa sobom. U suprotnom, kada im damo telefon u ruke čim kažu “Nemam šta da radim”, “Dosadno mi je”, ili kada su neraspoložena, odsecamo ih od njih samih, sprečavamo u mogućnosti da nauče da uspostavljaju kontakt: kako sa sobom, tako i sa drugima.

 


 

Kakav uticaj telefoni imaju na socijalizaciju djece i mladih?


Živimo u svetu individualaca. Taj svet je drugačiji od onog u kom su njihovi roditelji odrastali. Ranije se potencirao kolektivizam i zajedništvo, deca su rasla na ulici i u dvorištima. Danas se deca osamljuju, druže se u virtuelnom svetu, a sve manje su na otovrenom, sve se manje posećuju, sve je manje živog kontakta sa drugima. Posledično, danas je sve više onih sa nisko razvijenom socijalnim veštinama . Doba je egocentrika, doba je virtuelnog detinjstva i ekranizovanog deteta. To se mora promeniti, da bi mi, kao čovečanstvo išli napred.

 

Da li su telefoni potrebni i korisni za vrijeme nastave?


Smatram da nisu potrebni. Upotreba interneta svakako jeste. Pažnja dece je danas kraća, i nastava se treba prolagoditi tome. Školski sadržaji treba da budu predstavljeni kroz iskustvo, doživljaj. Predavanja treba da budu dinamična, efektivna, sa eksperimentima i malo teorije...Internet može pomoći nastavnicima da deci pruže ono što njima treba, na način koji im je najbliži.

 

 

O čemu roditelji treba da vode računa kada je upotreba mobilnih telefona u pitanju?

 

Roditelji treba da uče decu medijskoj pismenosti. Da bi decu učili tome, moraju se prvo oni medijski opismeniti, i naučiti šta to znači. Pripremiti i naučiti decu kako da “borave” i funkcionišu na nepreglednom mediju koji se zove internet.


Unicef je uradio kvalitetno istraživanje na temu medijske pismenisti u Crnoj Gori. Rezultati tog istraživnja su upozoravajući:


45% dece smatra da se ne oseća sigurnim na internetu!
35% dece je izjavilo da se susreću sa uzmeniravajućim sadržajem!
Mladi od 12-17 godina su izjavili da je internet medij koji ima najviše uticaja na njih, a da najviše vremena provode na društvenim mrežama!
Takođe, istraživanje je pokazalo da mladi 8 sati dnevno provode na internetu.
Iz ovoga slede pitanja:
Ko vaspitava našu decu u tako osetljivom periodu?
Ko su njihovi modeli?
Šta rade tih 8h na internetu?
Sa čime se susreću?
Šta gledaju?

 

 

U kom uzrastu je korisno da dijete dobije telefon?


Treba da se rukovodimo procenom detetovih potreba. Ukoliko im treba telefon da se jave roditeljima, ne treba im pametni telefon za to. Ne gledajmo šta imaju drugi, ni koliko imaju. Gledajmo u dete, gledajmo u to šta njemu zaista treba.
Roditelji, i odrasli koji se bavite decom, imajte na umu da deca uče po modelu!
Ako vi provodite vreme sa decom tako što gledate u telefon a ne u njih, i oni će to isto raditi!
Imajte rituale sa decom, osmilslite zajedničke aktivnosti, neka dete ima utisak da ga gledate i vidite!

 

Nada Božović, psihološkinja

Ako želiš da naučiš više o novinarstvu

Prijavi se za učešće u radionici

Kontakt